Zadaci

Zakonodavstvo

Nemački savezni parlament Bundestag donosi sve zakone koji su u području nadležnosti saveznog nivoa vlasti. Bundesrat (Savezno veće), dom parlamenta koji zastupa interese Saveznih pokrajina, takođe učestvuje u donošenju zakona. Poslanici i poslaničke grupe mogu isto kao i Bundesrat i Savezna vlada da podnose predloge zakona u Bundestagu.  Kako bi poslanici Bundestaga mogli da podnesu predlog zakona u saveznom parlamentu moraju ga podržati jedna od poslaničkih grupa ili najmanje pet procenata svih članova Bundestaga.  U Bundestagu se raspravlja i glasa o predlogu zakona prema tačno propisanom postupku.

Tri čitanja na plenarnoj sednici

U Bundestagu se rasprava o predlogu zakona po pravilu sprovodi u tri čitanja (savetovanja). Primarni cilj prvog čitanja je određivanje jednog ili više odbora koji će voditi stručnu raspravu o predlogu zakona i pripremiti ga za drugo čitanje. Detaljniji zakonodavni rad odvija se u stalnim odborima koji se sastoje od poslanika svih poslaničkih grupa. Članovi odbora upoznaju se sa materijom i savetuju se na sednicama. Oni takođe mogu da pozovu stručnjake i predstavnike interesa na javna slušanja. Paralelno uz rad u odborima poslaničke grupe obrazuju radne grupe u kojima razrađuju i utvrđuju svoje stavove. Nakon završetka savetovanja vodeći odbor na plenarnoj sednici podnosi izveštaj o toku i rezultatima savetovanja. Njegove preporuke su osnov za drugo čitanje na plenarnoj sednici, na kojoj svaki član parlamenta može da podnosi amandmane na predlog zakona, o kojima se onda glasa. Na trećem čitanju sprovodi se nova rasprava, ali samo ako to zahteva jedna od poslaničkih grupa ili najmanje pet procenata poslanika. U ovoj fazi podnošenje amandmana je dozvoljeno samo za poslaničke grupe ili za pet procenata poslanika Bundestaga i to samo u vezi sa izmenama predloga zakona iz drugog čitanja. Ako se na završnom glasanju potrebnom većinom prihvati konačni predlog zakona, isti se kao zakon upućuje Bundesratu. 

Postupak posredovanja 

Ako Bundesrat ne prihvati zakon, može se obratiti Odboru za posredovanje. Odbor za posredovanje je radno telo koje se sastoji od 16 članova Bundestaga i 16 članova Bundesrata.  Obavezna je saglasnost Bundesrata za promene Osnovnog zakona (Ustava) kao i za zakone koji se odnose na finansije i administrativne nadležnosti saveznih pokrajina. Ako se postigne dogovor u Odboru za posredovanje koji se razlikuje od prvobitnog zakona, onda se sa tim moraju saglasiti i Bundestag i Bundesrat. Ako se ne postigne dogovor, Bundestag i Savezna vlada mogu sami da se obrate Odboru za posredovanje i da na taj način ponovo pokrenu postupak posredovanja. 
Drugi zakoni za koje nije obavezna saglasnost Bundesrata mogu da stupe na snagu i ako u Odboru za posredovanje nije postignut dogovor. Za to je u okviru ponovnog glasanja u Bundestagu potrebna apsolutna većina. 

Stupanje zakona na snagu

Savezni predsednik proverava da li je izglasani zakon donet na ustavan način i da li njegov sadržaj krši Osnovni zakon. Nakon što ga je Savezni predsednik potpisao, zakon se objavljuje u nemačkom Službenom glasniku "Bundesgesetzblatt".  Time je zakon objavljen. Ako u zakonu nije naveden poseban datum stupanja na snagu, zakon automatski stupa na snagu od 14. dana nakon objavljivanja  Službenog glasnika "Bundesgesetzblatt". 

Kontrola vlade

Kao direktno izabrano predstavničko telo naroda Bundestag pored svoje zakonodavne funkcije ima još jedan veoma važan zadatak: kontrola Savezne vlade. Da bi ispunili ovu kontrolnu funkciju, poslanici se moraju informisati o radu i namerama Vlade. U tu im svrhu na raspolaganju stoji niz prava i instrumenata – kao što su npr. male i velike interpelacije ili debate o aktuelnim temama i dešavanjima (tzv. Aktuelni čas). 
Osim toga, Bundestag obrazuje radna tela u čiji delokrug spada i kontrola rada Vlade. Stalni odbori čiji osnovni zadatak je učešće u zakonodavnom procesu glavni su primer takvih radnih tela. Ali postoje i posebna radna tela kao što su anketni odbori koji se obrazuju gotovo isključivo u svrhu kontrole Vlade.  

Savezni budžet

Prema članu 110 Osnovnog zakona Nemački Bundestag ima pravo donošenja budžeta. Bundestag utvrđuje budžet u kojem se moraju navesti svi rashodi na saveznom nivou. Ministarstvo finansija izrađuje, a Savezna vlada razmatra i prihvata nacrt budžeta i Zakona o budžetu. Nakon toga, nacrt budžeta mora da bude odobren i u Bundestagu i Bundesratu kako bi mogao da stupi na snagu. Budući da Bundestag ima pravo donošenja budžeta, predlog budžeta može samo većinskom odlukom parlamenta da postane zakon.