Poslanici

Plenarna sednica

Poslanici su prema članu 38 Osnovnog zakona (Ustava) predstavnici celog naroda. Pri tome ih ne obavezuju nikakvi nalozi i uputstva i vode se samo svojom savešću. Biraju se na period od četiri godine slobodnim, jednakim i tajnim glasanjem na opštim neposrednim izborima. Pravo da bude biran ima svako ko poseduje nemačko državljanstvo i ima navršenih osamnaest godina života. Poslanici uživaju imunitet i indemnitet. Za svoj poslanički mandat dobijaju oporezivu naknadu (dnevnice). 
Poslanici se udružuju u poslaničke grupe na osnovu pripadnosti određenoj političkoj stranci ili deluju u parlamentu kao poslanici bez poslaničke grupe. Najmanje pet procenata poslanika se mora udružiti kako bi se osnovala poslanička grupa. Osim toga, moraju da pripadaju istoj političkoj stranci ili strankama koje zbog podudarnih političkih ciljeva nisu u konkurenciji ni u jednoj saveznoj pokrajini. Veličina poslaničkih grupa je odlučujući faktor prilikom popunjavanja pozicija u službama i odborima. 
Svi poslanici zajedno čine plenum. Plenarne sednice su javne, a vodi ih predsednik Bundestaga ili jedan od njegovih zamenika odnosno jedna od njegovih zamenica. Bundestag po pravilu zaseda najmanje 20 nedelja godišnje (u izbornim godinama taj broj nedelja može da bude i manji). Tada svi poslanici Bundestaga dolaze u Berlin. U periodu u kojem nema zasedanja poslanici su pretežno na svom drugom radnom mestu u izbornoj jedinici u kojoj su izabrani.  

Odbori i druga radna tela
Stalni odbori i kontrolna tela

Bundestag obrazuje stalne odbore i druga radna tela većinskom odlukom na plenarnoj sednici. Broj poslanika u tim radnim telima zavisi od jačine njihovih poslaničkih grupa u parlamentu.  Njihov zadatak je razmatranje sadržaja predloga zakona i pripremanje odluka za plenarnu sednicu. Radna tela su nadležna za tačno definisanu stručnu oblast. Osnovni zakon (Ustav) propisuje obavezno osnivanje Odbora za odbranu, Odbora za spoljne poslove, Odbora za evropske poslove i Odbora za peticije. 
Odbor za odbranu kontroliše oružane snage i može sam da se proglasi anketnim odborom. Odbor za spoljne poslove kontroliše spoljnu politiku Savezne vlade. Odbor za evropske poslove može u ime Bundestaga davati mišljenja o nacrtima propisa Evropske unije.  Odbor za peticije obrađuje molbe ili žalbe koje građani upućuju parlamentu. Najmoćnijim odborom smatra se Odmor za državni budžet, jer on priprema odobravanje budžetskih sredstava. Odbori mogu takođe da osnivaju pododbore. 
U stalne institucije Bundestaga spadaju i kontrolna tela koja kontrolišu posebna područja rada Vlade. 

Anketni odbori i ostala radna tela 

Anketni odbori se osnivaju povodom aktuelnih pitanja uz saglasnost najmanje 25 procenata svih poslanika Bundestaga. Njihov zadatak je da ispitaju i razotkriju štetne političke i birokratske pojave u Saveznoj vladi, u Bundestagu i javnoj upravi. U svrhu pripremanja odluka o opsežnim i značajnim temama Bundestag može da obrazuje anketne komisije koje se sastoje od poslanika i spoljnih veštaka. Anketne komisije Bundestagu podnose izveštaje i daju preporuke.  
Od 2004. godine u Bundestagu deluje Parlamentarno savetodavno telo za održivi razvoj, čiji cilj je politika usmerena na održivi razvoj koja preuzima odgovornost ne samo za ljude koji danas žive, nego i za buduće generacije.